ZASTUPAMO ZELENU EKONOMIJU
Zelena ekonomija je razvojna šansa Srbije
Zelena ekonomija, odnosno projekti u oblasti zaštite životne sredine, predstavljaju razvojnu šansu za Srbiju i jedini su način da zemlja privuče strane investicije i poveća svoj rast i broj radnih mesta, ocenjeno je na današnjoj konferenciji "Zelena ekonomija".
"Tri ključna sektori za tranziciju ka zelenoj ekonomiji u kontekstu održivog razvoja za Srbiju su obnovlji izvori energije, energetska efikasnost i održiva organska proizvodnja", kazala je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.
Ona je istakla da je povraćaj investicija za ulaganje u tim sektorima mogući nakon tri do pet godina.
"Zelena ekonomija podrazumeva svako dugoročno ulaganje u sirovinsku i energetsku efikasnost uz smanjenje štetnih emisija i zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, uz smanjenje troškova proizvodnje i veću konkurentnost", rekla je Bogosavljević Bošković.
Ona je podsetila da se ulaganje u oblasti koje se svrstavaju u zelenu ekonomiju povećavaju širom sveta i dodala da su ulaganja zemalja u razvoju prvi put premašila investicije razvijenih zemalja u toj oblasti.
"Ulaganja na globalnom nivou u obnovljive izvore energije bila su prošle godine za trećinu nego ranije i iznosle su 211 milijardi dolara", kazala je Bogosavljević Bošković.
Prema njenim rečima, pogodnosti za korišćenja zelene energije u Srbiji leži u potencijalima biomase, energiji vetra, hidro energiji i ostalim obnovljivim izvorima energije. "Samo proizvodnja biogoriva bi prema nekim procenama u Srbiji mogla da zameni potrebe za oko 2,5 miliona tona nafte", kazala je ona.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović upozorio je da država mora da bude spremna na povećanje količine otpada koji će u narednim godinama morati da se zbrine, navodeći da je Agencija za zaštitu životne sredine EU procenila da će u narednih 10 godina količina otpada biti povećana pet puta.
On smatra da nije toliko važno da Srbija ima posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, koliko je bitno da se povećaju izdavanja za tu oblast.
"Srbija godišnje za oblast ekologije izdvaja 1,7 do 1,8 miliona evra, Slovenija 20 miliona evra, Austrija 80 miliona evra, Engleska 800 milona funti, a SAD 400 milijardi dolara", kazao je Radović.
Predstavnica Srpskog udruženja za energiju vetra Ana Brnabić kazala je da je ukupan investicioni potencijal za ulaganje u obnovljive izvore energije i održivo rudarstvo u Srbiji procenjen na četiri milijarde evra i mogu da pokrenu rast zemlje za tri do pet godina.
Brnabić je podsetila da su kompanije zainteresovanje za ulaganje u vetroparkova u Srbiji spremne da investiraju od 700 miliona do milijardu evra i da su do sada uložile 30 miliona evra samo za deo infrastrukturnih radova, iako gradnja postrojenja još nije počela.
Ona je ukazala i da bi održivo rudarstvo, koja ne podrazumeva eksploataciju uglja, već minerala poput jadarita, mogla Srbiji da donese veliku dobit.
Brnabić je navela da je nekoliko kompanija od 2003. do 2013. u istraživanje tih minerala uložilo oko 200 miliona evra i dodala da bi prelazak samo tri odsto trenutnih istražnih prava u eksploataciono pravo značilo orvaranje pet novih rudnika u Srbiji, odnosno investiciju od oko 3,5 milijardi evra i otvaranje oko 1.000 novih radnih mesta.
http://zelenasrbija.rs/srbija/7644-zelena-ekonomija-je-razvojna-ansa-srbije
Privreda
